.::rehash::.

Samo ludilo zna moje ime...

Posted by Nightweaver Tue, 25 Dec 2007 22:50:00 GMT

Šupljim očima gledam buđ na zidu. Nema prozora u toj sobi. Šuplje oči kao moja šuplja duša. Gledam u tebe. Da, u tebe. Lolita igra na stolici. Gotik lolita. Mrtva devojčica. I dok pokušavaš da bežiš, kada pomisliš da ćeš se spasiti ni ne pokušavaj se sakriti. Sve što od tebe ostaje je gomila pokidanih nerava. I dok u četiri izjutra puziš ka krevetu samo ludilo zna tvoje ime. A na kaseti će ostati zapisan tvoj zločin. Buđ na zidu. Nema prozora u toj sobi.

Ne, još uvek nisam poludeo. Valjda? Hehe… na šta vas asocira ovaj tekst odozgo? Na nekog zrelog za sanatorijum. Ili nekog ko vam iz sanatorijuma piše. Verovatno. Ona se zove Emilie. Emilie Autumn. Ona je moje najveće i najdraže muzičko otkriće u 2007. Mnogo je muzike skroblovano na moj last.fm nalog. Mnogo je nove muzike otkriveno u poslednjih 300 i cirka dana. No, šlag na tortu 2007. će biti Emilie Autumn. Njen žanr – dobro pitanje. Evo kako nju opisuju drugi: “Combine the violin mastery of Nigel Kennedy, the voice of some alien Siouxsie/Reznor hybrid, and the looks of a post-apocalyptic Marie Antoinette, and what do you get? Emilie Autumn.” Šta ja još mogu dodati? Malo toga. Kako predivna Emilie podržava kopiranje njene muzike i širenje iste putem MP3 datoteka ja ću vas poštedeti priče i dati vam da čujete jednu od predivnih pesama predivne Emilie.

Emilie, skidam kapu. Klanjam se.

>>Hollow Like My Soul<<

A vi, da li patite?

Posted in music | Tags dark, EmilieAutumn, music | no comments

Plava krv u petak popodne...

Posted by Nightweaver Fri, 14 Dec 2007 22:57:00 GMT

Još jedan petak. Ovaj je osvanuo pokriven skramom od nečeg što je trebalo da bude sneg. Hladan petak. Previše hladan da bi se izlazilo iz kuće. E pa, ja tako ne razmišljam. Ni jedan petak nije tako hladan da se iz kuće ne izađe. Kratak je život. Ovog hladnog, prehladnog petka, sam otišao da okončam jedan posao za jednu muzičku kuću. Radio sam im sajt te je došao dan da prikažem svoj minuli rad. U pitanju je izdavačka kuća Dallas Records. Protegnem ja tako noge uz Bulevar jer ni jedan petak nije toliko hladan da me spreči da negde idem pešaka. U navedenoj firmi radi moj jako drag prijatelj koji zna jednu moju strašnu “tajnu”. Ja obožavam etno zvuk. Volim izvornu srpsku muziku. Ali i etno sa Balkana. Cena života provedenog na Istoku šašavog Balkana… meni draga cena. Elem, stavlja mi u ruke prijatelj belu kutiju za diskove. Na prednjoj strani piše “Mavi Kan”. Da li je to nešto što se očekuje da poznajem? Izgleda da ne. Album se zove “Ornamental”. Fino zvuči. Dopao mi se minimalistički dizajn kojim je oslikan album. Ali onda okrenem zadnju stranu i budem više nego prijatno iznenađen. Na listi pesama sevdalinke. Ali i pesma “Behari” koja mene izuva iz cipela. Puste oni meni muziku… neočekivano. Čujem jazz… čujem chillout… čujem trip-hop.. čujem sevdalinku. Dobijam disk na poklon i odlazim…

Petak popodne. Ovo popodne je bilo posebno hladno. Valjda je svako zimsko popodne posebno hladno ukoliko se šetate okolo pošto ste dva sata plivali u bazenu. Ili sam to samo ja. Mrak je zavio grad čisto da najavi večerašnji koncert Assemblage 23 u Akademiji kome se radujem. Ipak, iz mojih zvučnika dopire jedan drugi zvuk… dopiru stihovi… ružo moja, mladost sam ti dala… kad na mlado poljsko cvijeće, biser niže ponoć nijema…kad procvatu behari, kad dunjaluk zamiri… Da, ne zvuči baš kao EBM.:-) Iz zvučnika se kroz stan prepliće zvuk Mavi Kana.

Mavi Kan (plava krv tur.) je zagrebački trio koji čine pevačica Sakin Modronja, violinista Bruno Urlić i saksofonista Marijan Jakić. Ali to nije sve. Na albumu Ornament ovaj trio ima neke jako zanimljive goste koji su pomogli da čitav projekat zvuči tako prokleto dobro. Volim chillout i trip-hop. Volim taj lenji zvuk prepun emocija koji podseća na kišno popodne i neki kafe u nekoj uličici velikog grada. Mavi Kan je baš to. Sakin glas je toliko zavodljiv i prijatan da se osećam baš kao da sedim u tom kafeu u toj uličici dok napolju pada lenja jesenja kiša. Ova je muzika crno bela. Ona donosi sećanje na vremena davno zaboravljena. Sakin glas prepun sete i boli, ljubavi i čežnje u jednoj sobi tog mog zamišljenog kafea. A iz druge sobe dopire zvuk jazz benda. Mešanje onog što je bilo i onog što jeste. I pitanje, što te nema?

Ovu će nedelju obeležiti Mavi Kan. Moja topla preporuka za ove hladne dane.

Posted in music | Tags balkan, etno, music | no comments

Ihr betretet gerade Neuland... gut so, schaut Euch nur um!

Posted by Nightweaver Thu, 29 Nov 2007 22:59:00 GMT

Opčini me Nova zemlja. Ne prođe nedelja a da na neki sumanut način ne otkrijem neku novu muziku. No, nešto nemam običaj da o tome obavestim ostatak vasione. Koga briga, jel tako? E pa nećemo tako više. Sada ima da vas smaram jednom nedeljno nekim od otkrića. Elem, postoji više načina da nađete muziku koja je slična onome što inače volite da slušate. Da li ćete gledati u pasulj, praseću plećku ili šolju (ali samo dok neko ne pusti vodu) – načina je puno. Ipak, meni se najviše dopada da se posavetujem sa last.fm-om. Smatram da je od sviju “socijalnih” sajtova tamo na Mreži (zašto ih zovu socijalni? Da li zato što izvode genocid nad socijalnim životom poštenog življa ove planete? Ili zato što su igralište sociopata? Ili zato što su nastali kao projekti ljudi koji su hteli da se skinu sa socijale te da zarade koji milion? Hmm…) jedini ima smisla. Sem što se tamo ponekad sretnu neki divni ljudi i ostala stvorenja dana i noći [;)] zapravo je poenta naći novu muziku… a ne novog psihopatu kao na nekim tamo sajtovima. U svakom slučaju, pre recimo dve nedelje, preko nekih krajnje legalnih kanala iz Rusije skinem ja nešto što se zove Chamber – L’ Orchestre De Chambre Noir . Da, ja slušam neke jako čudne bendove. Tužite me. Elem, dotični bend mi se zaista dopadne. Šta je o njima rečeno: ”…Bittersweet, just like Leonhard Cohen or Nick Cave, the sound of this orchestra transmits a magical feel within it’s songs full of emotion, desire and a breeze of black humor…” No, oni nisu moja tema danas.

Nedelju za nama će obeležiti jedna mlada dama iz Nemačke. Kakve ona sada ima veze sa ovima odozgo? Pa, kada sam na last.fm gledao spisak bendova koji sviraju muziku sličnu bendu Chambre (inače neo-folk muzika ako vas baš zanima… ne, nije to šiki-miki muzika koju slušate dok balavite pred maloletnicama na splavovima dok iste na šanku izvode svih 10 grehova đuture) vidim da se na vrhu spiska sličnih bendova nalazi ime – Anna Katharina. Dobro. Zaintrigiran sam. Violina. Ne baš neo-folk ali obećava. Pokrenem krstaški pohod da nađem njen novi i jedini album – Neuland. Nađem na torentu jedan jedini seed… šmrc… i tako krene preuzimanje muzike… polako ali sigurno. A onda…

Za lepe pevačice kažu da imaju i glas i stas. Anna Katharina nema glas ali opet… violina je glas na neki način, zar ne? I to kakav glas!! A da budem iskren, i stas joj je za svaku pohvalu… hehe… Mlada Nemica (27) me je zaista opčinila svojom muzikom i izvedbom nekih od meni dobro poznatih kompozicija. Ipak, način na koji ih je priredila je učinio da gotovo svaka zvuči nekako dugačije… nekako zavodljivije. Ne, ja sada neću ulaziti u duboku analizu njene muzike. Neću izigravati neostvarenog muzičara koji jednostavno nikada nije imao to nešto (muzički kritičar… zapravo kritičar bilo koje vrste)… moja jedina kritika za muziku je to da mi se nešto ili dopadne ili ne dopadne. Opisivati muziku rečima je potpuno imbecilno. Zato… Anna Katharina i album Neuland. Topla preporuka. Baš prija u ovim hladnim noćima.

P.S. Upravo sam na njenom sajtu video da će 28.02. svirati u Mainzu. Potpuno sjajno! Gotovo je sigurno da ću u to vreme biti u Wiesbadenu… dakle… kad će bre taj februar više!!

P.P.S. Koristi Joomla! na sajtu… sad me je totalno osvojila. :P

Posted in music | Tags AnnaKathatrina, classic, music | no comments

Kada je Game boy sreo logorsku vatru

Posted by Nightweaver Sun, 11 Nov 2007 23:00:00 GMT

Sviće nedelja. Onaj grozni depresivni dan pre ponedeljka. Mrzim nedelju. Elem, sviće nedelja posle noći provedene na koncertu Diary of Dreams u Akademiji. Neprospavane noći. U glavi ratovi zvezda i nekako mi se činilo da zapravo pada mrak. No, prethodno veče je bilo divno u divnom društvu na divnom koncertu te se oko toga neću žaliti. Sledi dnevna doza informacija preko UTP-a pravo u venu… Uključujem Liferea RSS čitač i dobijam listu novih stvari sa Planetioda. Jedna od vesti je bilo i ovo: Dnevna geek muzika Pornophonique Hmm, kolega geek. Dobro, zaintrigiran sam naslovom. Pogledam sajt dotičnog benda… vrlo geeky. Posve u duhu MODMancera te odlučim da svučem album pošto je već besplatan i slobodan. :) I šta se onda desi… pa slušam ih čitavog dana. Totalno zarazno i zapravo jako dobro. Da li zato što poslednjih nedelju dana slušam previše dark muzike ili nešto drugo, ali Pornophonique su takvo osveženje. I kako je sada 01:02, dakle novi dan, onda vas i ja obaveštavam o ovoj geek muzici. Bacite uvo na ova dva momka iz Nemačke. Potpuno su neverovatni. :)

http://www.pornophonique.de/index.php

Posted in music | Tags games, geek, music | no comments

Is this too dark for you?

Posted by Nightweaver Tue, 10 Apr 2007 22:02:00 GMT

Ne sećam se da li sam na išta tako dugo čekao kao album beogradskog hi-tech / industrial benda BLAME. Znam, muziku sam čuo mnogo pre nego mi je u ruke došao CD. Preslušao album milion puta u poslednje dve godine. Ipak, osećaj koji se u meni rodio kada mi je čovek koji stoji iza projekta u ruke dao kutiju sa prepoznatiljvim plavim omotom…mmm…neopisivo. Možda se sada očekuje da napišen nešto o albumu…to se neće desiti. Pogledajte sajt benda, skinite koji sempl, javite mi se ako želite još…jer nešto poput BLAME do sada niste čuli. A ja nemam reči kojima bih opisao to što je BLAME.
 

Posted in music | Tags BLAME, dark, ebm, music | no comments