Posted by Marko M.
Sun, 14 Sep 2008 12:07:00 GMT
Divan kišni dan. Ne znam za vas ali ja uživam kada pada kiša. Danas sam se nešto igrao u Perlu pa rekoh da podelim sa vama… možda vam zatreba nekada ovako nešto. Elem, pretpostavimo da i vi morate da izmenite jednu te istu liniju u preko 100 fajlova. (Sređivao sam prevod za Joomla! 1.5.7 pa je trebalo promeniti prvu linuju svih fajlova sa prevodom da umesto 1.5.6 stoji 1.5.7) Ima načina i načina, reče jedan mudar čovek. Tačno. I evo vam jednog krajnje jednostavnog načina da pomenutu radnju izvedete uz pomoć Perla:
perl -pi -w -e 's/trazi/zameni/g;' *.ini
I šta ovo radi? Pretražuje sve fajlove sa ekstenzijom INI i u njima ovo "trazi" i umesto toga stavlja "zameni". Ili malo detaljnije:
-e znači: izvrši sledeću liniju koda.
-i uredi(edit) u mestu.
-w prikaži upozorenja.
-p petlja(loop).
Ovo je izmenilo željenu linuju u 93 fajla za par sekundi. Vodite računa da znake tipa "/" i "." morate izbeći jednim "\" ispred svakog od njih. Recimo, moja linija za izmenu verzije Joomla! u fajlovima sa prevodom bi izgledala ovako:
perl -pi -w -e 's/1\.5\.6/1\.5\.7/g;' *.ini
Posted in admin, geek, programiranje | Tags geek, perl, programming, tips | 1 comment
Posted by Marko M.
Thu, 11 Sep 2008 10:54:00 GMT
[tekst koji sledi je pun cinizma, sarkazma, eksplicitnog jezika i humora]
Pre čitanja ostatka teksta videti: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=11&nav_id=318102
Dobro bre ljudi, koj’ vam je k*rac, bre! Ne stigoh juče da napišem komentar na događaje dok su trajali. Sedim tako na poslu i do mene dođe vest da su "srokali" opet nekoliko sajtova. Izgleda da juče ni mod.gov.yu nije radio neko vreme. Kada sam par puta išao na sajt umesto prezentacije sam video default stranicu CentOS Apache instalacije. WTF!? Šta treba da se desi da nekome dođe iz dupeta u glavu i da makar malo poradi na bezbednosti sajtova državnih institucija? Eto, čitam intervju sa Slobom Markovićem na B92. Voleo bih da se ono što on kaže zaista desi. Prosto mi je nezamislivo da ozbiljne institucije kao što su vojska ili Skupština sebi dozvole difejsovanje sajtova.
I jedna poruka novinarima pošto znam da pre ili kasnije neko od njih dođe na ovaj blog. Ajd’ leba vam prekinite da koristite termin "haker" u kontekstu rušenja sajtova što kod nas što drugde, jel može? Kaljate ime čitavom jednom esnafu. :D Ozbiljno. Ako želite da napišete smislen tekst kontaktirajte bar nekog ko zna šta priča. Eto, sada imate Slobu u Ministarstvu. A ja vam sigurno neću odbiti pomoć ako me kontaktirate.
Huh! Gledam ovaj tekst gore i nalazim da ne liči baš na moje uobičajeno pisanje. Eksplicitan jezik baš i nisam ja. Ali mi je prekipelo da slušam sve te priče o ‘akerima koji konstantno napadaju nezaštićene sajtove državnih institucija. Zar je tako teško uposliti ljude odavde da srede te servere? A imamo ih nije da ih nemamo. Znam da bi uobičajen srpski odgovor na ovo što se desilo bio vendeta. I verujte mi, nije problem da obrišemo celo Kosovo sa Interneta. Da sad imam nešto manje godina i da mi je glava usijana kao što je nekada bila verovatno bih zagovarao tako nešto. No, mene trenutno više zanima kako da se popravi bezbednosno stanje sajtova u Srbiji. Da mi lepo obezbednimo svoje dvorište pa ćemo lako da ugasimo Internet celom svetu. Dokle god se u našim medijima bezbednost online prisustva pominje samo u kontekstu rušenja sajtova i samo onda kada se takve stvari dešavaju ništa se neće promeniti.
I da sumiramo. Bezbednosna kultura u Srba je jednaka nuli sa tendencijama da ode ispod nje.
Posted in geek, security, serbia | Tags drzava, security, srbija | 1 comment
Posted by Marko M.
Thu, 11 Sep 2008 08:47:00 GMT
Ovih dana, a posebno juče, sam pročitao tonu koječega na temu uništenja planete zbog aktiviranja LHC-a. Možda i ima neke istine u tome što ljudi pričaju. Eto, neka se devojka u Indiji ubila jer je mislila da je kraj sveta. Ako će već LHC sve da nas pobije ona je smatrala da je bolje da sama sebi oduzme život. Ljudska me glupost stalno iznenadi.
No, pošto zaista nemam šta da kažem na temu LHC-a iako mi je ta kvantna fizika pomalo hobi redno je da vam javim da smo zvanično svi mrtvi i da svet više ne postoji. Ozbiljno. International Earth Destruction Advisory Board (IEDAB) je organizacija koja se brine o informacijama na temu uništenja zemlje tj. koliko puta je tačno planeta bila uništena. Kako IEDAB zvanično saznaje mi više ne postojimo:
It is our duty to inform you that as of 7:35:05am UTC on September 10, 2008, the Earth has been destroyed.
The destruction of Earth was first reported by Mr Jonathan Barber of Wisconsin, United States, who spotted that his home-made seismic Earth Detector had ceased to give readings at around 8:00am (2am local time). Several other amateur geocide spotters noticed this at the same time but Mr. Barber was the first to place a telephone call to the IEDAB’s Geocide Hotline (+44 115 09Ω 4127, ask for Other Dave) at which point IEDAB officials performed an emergency check of their own instrumentation and verified Mr. Barber’s report, as well as fixing the exact time of geocide.
Evidence is still being collated, but preliminary results suggest that the Earth was destroyed pre-emptively by scientists at the Large Hadron Collider at CERN, Geneva, Switzerland, before the commencement of their experiments to locate the Higgs Boson, as a precautionary measure to ensure that the experiment itself could not result in the destruction of the Earth.
Dakle, kao što vidite mi više ne postojimo. Dakle, opustite se, zavalite u fotelje, otvorite pivo i gledajte kako ne postojimo. Sa druge strane, ja nisam siguran da smo postojali i pre juče. Kako pojedinac definiše postojanje? Na osnovu naših čula. Ali ona su potpuno neprecizna. Dve osobe nikada ne vide "stvarnost" na isti način. U tom slučaju, stvarnost definišemo kao skup predstava o spoljašnjem svetu propuštenih kroz prizmu našeg mozga. A šta imamo tamo? Gomila impulsa. Dakle, stvarnost je samo bljesak u mozgu. Ko nam onda garantuje da nismo samo san koji sanja ameba na Kriptonu? Ili da već eonima nismo u Matriksu?
Zato se lepo zavalite i uživajte u hladnom pivu. Da, znam da ono ne postoji kao ni ja. A ni ovaj divni osvežavajući ukus piva u mojim ustima ne postoji. Sve je to samo fleš u mozgu… al je prokleto dobar.
Posted in geek, thoughts | Tags end_of_the_world, geek, matrix, paranoia, world | 2 comments
Posted by Marko M.
Sun, 07 Sep 2008 11:29:00 GMT
Sinoć se velikom Mozilla žurkom završila prva E-Tvrđava u Nišu. Kao što sam već ranije najavio prisustvovao sam tom događaju i održao dva predavanja i proveo se nikad bolje. Evo kratke priče na tu temu. Uzgred, u Nišu su devojke mnogo lepe.
I pođoh tako ja jednog sparnog jutra ka Nišu. Ovako počinju sve sage. Dobro, nemaju baš sve kao svoje konačno odredište Niš ali je duh rečenice pravi. Elem, pođoh ja tako ka Nišu. Bus Subotica - Niška banja. Donedavno sam mislio da su najgori busevi na svetu oni koje ima Timas iz Zaječara. Zaboravite to. Ime prevoznika: Jugtrans. Lokacija: Leskovac. Kategorija: 9. krug pakla. Ozbiljan sam. Bus je bio prepun starijih sugrađana. Kada kažem starijih mislim na 70+. A i temperatura u prevoznom sredstvu je bila negde oko 70. I da stvar bude jos zabavnija, zbog, jel te, datuma proizvodnje veći deo putnika je imao probleme sa izbacivanjem viška tečnosti… na sve izlaze. Tako da smo X puta stajali kako bi neka starija sugrađanka ili sugrađanin otišli iza busa da uživaju u krajoliku.
Putovasmo, brate mili, kao da je Niš preko pola sveta. A nije. Imam u glavi kartu Srbije i znam da je fizički nemoguće da se ovako dugo putuje. Ali, moje su teorije ipak bile pobijene. Ovaj bus je u potpunosti izmenio opšte shvatanje kvantne fizike o vremenu i prostoru.
No, posle nešto više od tri sata puta stigosmo u Niš. Nisam posetio ovaj lepi grad skoro 10 godina sigurno. Čak ni putovanje nazovi busom od Beograda nije uspelo da mi potpuno uništi raspoloženje. Ova rečenica vam sada zvuči kao uvod u: ali me je u potpnusti dotuklo kada sam… jel da? Moša! Da sam i bio loše raspoložen mislim da bi se čitav sivi oblak iznad moje glave raspršio u momentu kada sam video odbor za doček koji se sastojao od jednog mnogo lepog ženskog lica. Niko me nije upozorio na činjenicu da Niš ima jako lepe devojke pa sam iz busa izašao sa spuštenim gardom. To uopšte nije fer. Žalio sam se organizatoru ali džaba… jedan od organizatora mi se samo nasmejao.
No, da se vratimo priči… o lepim licima Niša ću nešto kasnije. Cela ekipa predavača je bila smeštena u centru grada u hotelu Duo D. Ako idete do Niša i nemate gde da odsednete topla preporuka je Duo D. U sred Kazandžijskog sokačeta hotel za svaku pohvalu. Odlične sobe i sjajna usluga. Čista 5.
Zašto volim svoj rad u FSFE i generalno u FOSS svetu? Zbog ovih putovanja. Ali ne samih putovanja već činjenice da u toku njih upoznajem neverovatne ljude. Jedan od takvih je i moj cimer iz hotela. Roman Tolić. Naš čovek koji već dugo živi u Beču odakle je došao da ispriča ljudima svoju sjajnu ideju koju je nazvao Film 2.0. Šta je to? Eee… neću vam sada pričati o tome. Uskoro ću napisati jedan tekst na tu temu. Pored Romana u hotel je tog dana stigla i Nevenka Antić koju svi znaju po radu u Creative Commons - ona je glavni krivac što su CC licence ušle u Srbiju.
Dan je bio sparan i onako letnje naporan. Ne volim leto. Otišli smo do rovova niške tvrđave gde se sve zapravo dešavalo. Dočekala nas je gomila mladih ljudi koji su trčali na sve strane i završavali poslednje detalje. Kako se ispostavilo tih dana je Niš imao problema sa snabdevanjem strujom tako da je i sama organizacija bila zatečena… čitavo prepodne nisu imali struju. Ipak, kada smo došli činilo se da će sve ići kako treba. Čitavu organizaciju su na svojom leđima teglila tri momka. Ja vrlo dobro znam kako je teško organizovati bilo šta u Srbiji. Posebno FOSS događaj. Joomla! Day prošle godine sam organizovao potpuno sam. Zbog toga imam puno razumevanje za sitne propuste kojih je bilo. Ali sam siguran da će sledeće godine ovo iskustvo biti neprocenjivo za organizatore.
Prvi dan je bio posvećen elektronskom biznisu. Ili je tako trebalo da bude. Ispostavilo se da su sva predavanja zapravo bila neeeeeviđeeeeno smaranje sponzora. Ljudi iz Pakoma su nas ubili u pojam. Jedino je Dušan Kaličanin, njihov kreativni direktor, bio interesntan tj. bar je znao šta priča. Zapravo, jedni je znao da javno nastupa. Ostali… dear Goth! Zašto, o zašto, naše firme imaju tu neodoljivu potrebu da kao svoje predstavnike šalju direktore i sl. ljude. Ljudi, javni nastup je nauka. Retorika, to je umetnost. Šta vam je? Zar nije smislenije poslati tamo nekog ko zapravo zna da sklopi dve rečenice a da se pri tom ne zbuni pet puta ili ne pročita tekst? Zaista ne shvatam u čemu je problem. U svakom slučaju, vajni govornici su učinili da padne mrak.. ovaj, ne, pao je mrak dok su oni završili svoje hvalospeve na temu aktivnosti svojih firmi. Nekima od nas je pao mrak na oči još pre toga. Nevenka i ja smo odlučili da zamolimo organizatore da se njeno predavanje o CC licencama i moje o GPL 3 prebaci za sutra te da mi otvorimo Open Software day. Tako i bi.
Pošto smo rešili taj problem odlučeno je da idemo da žderemo i pijemo. Nikome ni na momenat nije padalo na pamet da ode da spava. U toku padanja mraka na oči smo upoznali dvojicu sjajnih likova - Tomu i Aleksandra. Toma je, kako svi kažu prvi srpski bloger. U svakom slučaju, ako ovo čitate na Planeti Srbiji otidite na link ispod onih opanaka gore desno. Pa pogledajte tekst O planeti Srbiji. Videćete da je idejni tvorac toga izvesni Zombi. E pa zaj Zombi se zove Toma i o njemu sada pričam. Sa druge strane, ukoliko ste čuli ili posetili bizBuzz IT seminar nekada onda ste čuli i za drugog čoveka. Aleksandar je mozak operacije koja se zove bizBuzz. Elem, ta dva super lika su rešila da nam budu domaćini za izlazak. Organizatore smo ostavili da odmore posle napornog dana… mada se ja ne bih ništa bunio da su neki od njih pošli sa nama… kahm, kahm. Dakle, prvo je valjalo jesti. Ja sam zahtevao da se jede lokalna hrana. Nikakve pice i talijanske salate nisu dolazile u obzir. Shodno tome smo završili i jednoj od onih kafana koje je i vreme zaboravilo. Molio bih da ako neko od ljudi prisutnih te večeri čita ovo napiše kako se kafana zvala. Meni je mozak stao. U svakom slučaju, naždrali smo se odličnog niškog roštilja. Ovom prilikom pozdravljam konobra koji nas je tako savršeno uslužio. Ništa kao humor sa juga da se čovek lepo oseća. Ne znam čoveku ime ali: samo održavaj svoje raspoloženje kod tog 6. piva i sve će biti kako valja.
Pošto smo se najeli i postavili podlogu za propisno piće odlučili smo da se teleportujemo u kafe Sunset gde me je čekala jedna jako draga prijateljica iz Zaječara. Ako ovo čita ekipa koja je bila sa mnom te večeri molim da se uzdrže komentara, OK?! Dakle, četvrtak veče i mi u Sunsetu. Tada je tamo živa svirka. I to kakva. Zapravo, to mesto je bilo tako nabijeno pozitivnom energijom da ja prosto nemam komentar. A i lepim devojkama. Da li su vam ikada rekli kako su Nišlijke lepe? Nisu. Znam, ni meni nisu. Kriju to kao zmija noge. Ali provalio sam ih. I sada tajnu zabranjenog grada iznosim u svet… kahm. Zaneo sam se. Dakle, posle ko zna koliko piva i ne znam čega došao je momenat za odlazak na spavanje… u 4 izjutra. Ne sećam se kada sam se poslednji put tako komirao. Roman, kao svaki profesionalni geek, se odmah okačio na Net kako bi postavio slike i snimke naših aktivnosti. Uzgred, u Nišu imate wi-fi na svakom ćošku. Dakle, koma. Trajala je samo 4 sata. Kao najgori ludak sam ustao u 8. Navika.
Počeo je još jedan sparan dan. Čitavo prepodne smo proveli u šetnji i ispijanju hladnih sokova. Onda je negde oko tri došao i Ivan Jelić. On je planirao da ostane samo tog dana i da pali za BG odmah posle predavanja. Preselili smo se svi na tvrđavu i posle skoro sat i po počeli. Ivan je držao prvo predavanje i govorio o Slobodnom softveru i svim onim stvarima koje uvek volite da čujete od nas dvojice. Zatim sam ja govorio o Slobodnom softveru… iznenađeni? Elem, govorio sam o Slobodnom softveru, GPL 2 i GPL 3 kao i o radu FTF-a. Popričao malo sa ljudima posle predavanja a zatim scenu prepustio Nevenki Antić. Ona je održala interesantno predavanje na temu CC licenci. Posle toga smo napravili malu pauzu. A onda, kada je prvi mrak prekrio tvrđavu došlo je vreme da ja malo pričam o Joomla!CMS-u. Opet nekoliko pitanja i kraj. Bar što se mene tiče.
Kako nismo stigli da krenemo ni jednim busom pre 21:30 morali smo da čekamo onaj u pola jedan. No, ništa strašno. Pokupili stvari, klopali pa se vratili na tvrđavu gde smo se družili sa organizatorima i gledali kratke filmove koji su bili deo čitavog događaja. Video sam par sjajnih radova. Te večeri je bila planirana žurka širih razmera. Mi smo, na žalost, morali poći kući. Meni je iskreno žao što nisam mogao ostati na toj žurci kao ni na Mozilla žurci sutra uveče.
I to je to. Bilo je zaista zabano i nije mi žao što sam nekoliko meseci skratio život putovanjem onim busom. Isplatilo se. E-Tvrđava je događaj sa neverovatnim potencijalom. Niš je divan grad i ja se uvek obradujem kada se nešto od IT okupljanja dešava van Beograda. Smorili smo više Beograda. Sve je ovde. Dosta bre! Iskreno se nadam da će lokalne vlasti shvatiti potencijal E-Tvrđave. Velika je šteta ako dopustimo da ostali lepi gradovi ove zemlje postanu slepa creva za događaje većih razmera. Ja ću svoj doprinos dati tako što ću uvek rado ići da govorim kada god neko pravi nešto van glavnog grada. A namera mi je da i Joomla! Day selim po Srbiji. Ali o tome kada dođe vreme.
Hvala svima iz Niša na predivnom gostoprimstvu i divnom vremenu koje smo proveli dole… verujem da smem govoriti u ime ostatka društva koje je ovaj put spojio.
P.S.
U Nišu su mnogo lepe devojke… i neću vam oprostiti što ste to krili od mene. Čuješ Milorade? :P
P.P.S.
Očekujte i fotke uskoro… kao svaki pogubljeni geek nisam poneo svoju kameru ali su ljudi oko mene uradili brdo fotki.:)
Posted in geek, free software, fsfe, serbia, events | Tags e, foss, niš, putovanje, srbija, tvdjava | 4 comments
Posted by Marko M.
Wed, 20 Aug 2008 13:50:00 GMT
Da ne odgovaram u vidu komentara jer to onda neće biti svima vidljivo. Već me je gomila ljudi pitala koliko košta usluga koju sam ponudio nešto ranije. Cena zavisi od posla koji treba obaviti. Sledi lista šta sve mogu da odradim pa se vi nađite na njoj.:)
- Joomla! sajt auditing - pregled već postavljene Joomla! prezentacije i primena sredstava za povećanje bezbednosti.
- Pen test servera - provera bezbednostni celog servera i dostavljanje dokumentacije i propustima kao i o rešenjima za iste.
- Auditing servera - ukoliko koristite VPS ili dedicated server odradiću kompletan test, update, audit proces i zatvaranje rupa na čitavom serveru - ovo se na odnosi na UNIX i sisteme na bazi UNIXa - BSD, GNU/Linux, Solaris, AIX bla, bla…
- Bilo šta što ima veze sa bezbednošću sajta i/ili čitavog servera. Server ovde podrazumeva: web server, DB server, mail server, FTP server… ma bilo šta.
Zapravo, možemo se dogovoriti za bilo koji tip usluga bez obzira da li treba pregledati Joomla!, Drupal, WP ili neki vaš lični CMS. Meni je to sve isto.
P.S. Par ljudi iz nekih firmi su mi tražili CV da bi objasnili šefovima koga bi to da unajme. Izvol’te: http://rehash.eccegeek.info/files/marko_cv.pdf
Posted in admin, geek, security | Tags geek, paranoia, security, servers | 2 comments
Posted by Marko M.
Wed, 20 Aug 2008 10:46:00 GMT
Dan prvi
"Hakovana mi je Joomla! Šta da radim?"
"Ne brinite. Mi ćemo Vam je srediti i vratiti u prethodno stanje."
Nekoliko minuta kasnije pošto je vraćen backup i provaljeno da korisnik ima Joomla! 1.5.1.
"Poštovani, prezentacija Vam je vraćena. Ipak, bilo bi pametno da uradite ažuriranje na novu verziju. Ovih dana je izašla zakrpa koja rešava baš problem koji imate."
"Aha. Hvala puno. Evo odmah."
Dan drugi
"Opet mi je hakovna Joomla!"
"Jeste li uradili ažuriranje na novu verziju?"(dok se postavlja to pitanje proverava se sajt - naravno da nije ažuriran sistem)
"Ah. Nisam. A trebalo je?"
I tako već skoro 10 dana. Trudim se da nađem razumevanje za ovakvo ponašanje. Ali mi nekako ne ide. Zato obaveštavam javnost, kako fizička lica tako i firme, koju mrzi da čita šta pišemo na Joomla! Serbia forumu da sam odlučio da ponudim uslugu profesionalnog Joomla! konsultovanja. Ukoliko nećete sami da lupate glavu kako da povećate bezbednost svog sistema i kako da održavate ceo sajt slobodno mi se obratite i ja ću vam za ne tako visoku cenu odraditi sve što je potrebno da malo mirnije spavate. A možemo se dogovoriti i za stalno održavanje. Zapravo, šta god je potrebno samo da se ne ponavljaju razgovori odozgo.
Moja email adresa je: marko[at]joomlaserbia.com pa mi se slobodno javite.
Posted in admin, geek, security | Tags consulting, joomla, security | 3 comments
Posted by Marko M.
Mon, 11 Aug 2008 17:58:00 GMT
"Međunarodni dan mladih - 12. avgust, obeležava se od 1999. godine kada ga je Generalna skupština UN uvrstila u zvaničan kalendar međunarodnih datuma UN. Studentska unija Srbije, u saradnji sa Studentskom unijom Beograda i AEGEE-om Beograd, organizovaće 11. i 12. avgusta 2008. godine obeležavanje Međunarodnog dana mladih pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta. Proslava će se nastaviti i 16. avgusta kada će organizacija Belgrade Rolling organizovati takmičenje u freestyle rolling-u." maznuto sa Mingl
Ono što će biti posebno interesantno se dešava sutra na Adi. Događaj od posebnog značaja jeste tzv. Living Library. O čemu se radi? U pitanju je sjajan način ukazivanja na ljudske predrasude. Ljudi koji su predstavnici zajednica ili organizacija prema kojima većina ima neku predrasudu (budimo iskreni, svi imaju predrasude o svima) će biti knjige. Vi se prošetate sutra do Ade u periodu od 15h do 20h, pogledate katalog knjiga i vidite šta vas zanima. Onda iznajmite knjigu i pričate sa njom nekih pola sata ili malo preko. Jako simpatičan način pokušaj suzbijanja predrasuda među ljudima. Kako u organizaciji učestvuju neki moji prijatelji ponudio sam se da im pomognem tako što ću biti jedna knjiga. Koja? Dođite i saznajte. HINT: Ne, nisam zabranjeni hakerski priručnik… žao mi je.
Vidimo se sutra na Adi. 
Posted in geek, serbia, events, belgrade | Tags beograd, events, srbija, youthday | no comments
Posted by Marko M.
Thu, 07 Aug 2008 10:47:00 GMT
Sećate se genijalne serije X Files? Naravno da se sećate. Ostajanje kraj TV-a do sitnh kako bi se videle nove epizode naših dragih Skali i Moldera. A onda se serija završila. I tako je trebalo da ostane. Ali neeee… morali su da snime prvi film. Pokušao sam da ga odgledam dva puta ali mi nikako nije pošlo za rukom. I kao da to nije bilo dovoljno morali su da snime drugi deo tog filma. I tako odem ja na premijeru sinoć…
Sećate se onih klipova parodiranih filmova - Gospodar prstenova, Kill Bill…itd. E, bio je jedan sa scenom okupljanja kod Elronda kada Gimli pokušava da sekirom uništi Prsten ali mu to ne pođe za rukom. U tom klipu neko, mislim Gandalf, izgovara rečenicu: Ovo smo videli će se pravimo da nesmo. E to je sve što sam mogao da kažem posle skoro dva sata mučenja u Domu Sindikata. Odavno nisam gledao film sa tako plitkom pričom, smorenom glumom i… nemam reči. Zašto su to uradili? Ako izuzmemo gomilu klinaca koji nisu ni bili rodjeni kada smo gledali seriju ostatak malo starije publike je izgleda reagovao kao i ja. OMG WTF!?! se zove ta reakcija. Priča se nastavlja tamo gde se serija završila. Molder i Skali više ne rade u FBI. Molder živi u nekoj kući u sred nigde a Skali spašava decu obolelu o apsolutno neizlečivih bolesti u nekoj katoličkoj bolnici. Ako vam je u seriji bilo nedovoljno cmakanja protagonista priče ovde je to nadoknađeno. Što u toku filma što na kraju. Pokušavam još od sinoć da nađem neku logiku u priči ovog filma i sve što mogu reći je: ČEMU? Ovo je moglo stati u jednu finu epizodu od 40 min. A kad već pomenuh Gospodara prstenova. Sećate se trećeg dela filma i onog kraja koji nikako da se završi? E i ovde imamo nešto tako.
Ako birate između gledanja ovog filma i gledanja farbe koja se suši izaberite ovo drugo. Biće vam zabavnije, siguran sam.
Posted in geek, cinema, film | Tags cinema, files, films, x | 2 comments
Posted by Marko M.
Thu, 31 Jul 2008 11:54:00 GMT
Drage moje i dragi moji, na kioscima je jutros osvanuo novi broj dragog nam Dilana Doga. Epizoda boli glava. Čega sve tu ima? Zabranjeno znanje. Uklete knjige. Drevni okultisti. Ima i enohijanske magije. I lepa devojka, naravno. Ah, ima i paukova. U svakom slučaju, ako niste već otišli po svoju kopiju pravac kiosk!
Posted in geek, library, comics, books | Tags comics, dylan_dog, horror, occult | 1 comment
Posted by Marko M.
Fri, 25 Jul 2008 16:02:00 GMT
Deveti put za redom se proslavlja svetski dan sistem administratora. Dan kada se prisećamo koliko su nam važni naši sistem administratori. Kolege admini, srećan vam praznik! System down!
Posted in unix, admin, geek | Tags admin, bofh, calendar, geek, sysadmin_day | no comments
Posted by Marko M.
Fri, 25 Jul 2008 10:11:00 GMT
Beograd, 25.07.1984.
Vest sa Internodijuma je jutros prostrujala srpskim Internetom i blogovima neviđenom brzinom. Dat je niz negodujućih komentara sa kojima se bez rezerve slažem. Ne mogu reći da ovo nisam očekivao u jednom momentu. Regulativa u USA, nekih zemalja EU i UK već neko vreme ograničavaju svoje građane ovakvim praksama. Hoće li ovo naše negodovanje rešiti taj problem? Gotovo sigurno ne. Poduže su naši sugrađani toliko apatični da kakav god vid represije pseudodemokratske vlasti se sprovodio svi će samo ćutati(meni su još na prvoj godini prava profesori rekli da demokratija ne postoji). Valjda su se izduvali onog oktobra ili misle da je svaki trud besmislen jer na kraju opet neko sprovede represiju. Fino. Gomila blogera, geekova ili običnih korisnika Interneta će neko vreme pisati i buniti se. A onda će opet zavladati tišina kao i za sve do sada. I šta onda?
Kripcija bato. Ljudi me gledaju belo kada im kažen da digitalno potpisujem poruke, da koristim kriptovanje za emailove, da su mi svi čatovi preko Jabbera kriptovani. Kažu paranoičan sam. Paranoik je čovek koji samo malo bolje shvata šta se dešava oko njega. Iskreno, mislio sam da ovaj "novi" blog započnem malo drugačijim tekstovima. To će sada morati da sačeka. Namera mi je da u nizu od nekoliko tekstova pokažem ljudima kako se koriste napredne i manje napredne tehnike kriptovanja svega živog.. Kako da kriptujete ono što gledate u svom browseru. Kako da kriptujete podatke na hard disku. Kako da kriptujete hard disk. Ma kako da kriptujete sopstvene misli.
Da se razumemo. Sasvim je opravdano presretati razgovore i Internet aktivnost manje ili više opravdano sumnjivih pojedinaca ili grupa. Ali tek kada se utvrdi da je tako nešto potrebno. Ovo što ovde imamo jeste konstantno praćenje svih i svega. Naravno, daleko od toga da će neko biti zainteresovan za to šta pričam sa svojom devojokom preko Jabber-a. Ali nije poenta u tome. Problem je što se beleži svaka aktivnost bez obzira da li je maliciozna ili ne. Iz onog što saznajem o sličnoj aktivnosti u DE ili UK znam da čak i sa ovakvim regulativama tajne službe i policija imaju probleme da prate aktivnost korisnika online. Nemačka obaveštajna služba poprilično negoduje što ne može da prati Skype razgovore.
Jedan moj prijatelj mi često kaže da je sav taj trud da se neke privatne informacije sakriju uzaludan. Pre ili kasnije OZNA sve dozna, kaže on. Moguće. Ali zašto joj ne otežati to saznavanje?
Pitam se samo kada će u kod nas doneti zakon i nelegalnosti ključeva za kriptovanje jačih od 256k ili za skrivanje istih? No, kao što reče jednom jedan mudar čovek, ima načina i načina!
Posted in geek, politics, security | Tags human_rights, law, security, serbia | 5 comments
