Posted by Marko M.
Wed, 24 Sep 2008 12:37:00 GMT
A software patent is a right to litigate against authors of software granted to an applicant as a reward for the disclosure of hot air.
Danas je svetski dan borbe protiv softverskih patenata. Pre tri godine je Evropski Parlament sprečio da softverski patenti budu nametnuti na tlu Evrope. Akcija zajednice je donela odlične rezultate i ukazala na problem koji nameću velike softverske kompanije. Vreme je prošlo ali je pretnja od softverskih patenata tu. Moramo nastaviti borbu da svi postanu svesni ove opasnosti koja smanjuje mogućnosti za inovacije i napredak.
Više detalja o ovom danu možete naći na: http://stopsoftwarepatents.org/
Želim vam srećan praznik i uspeh u borbi da naš softver ostane slobodan!
Posted in politics, free software, fsfe, events | Tags free_software, software_patents | no comments
Posted by Marko M.
Fri, 25 Jul 2008 10:11:00 GMT
Beograd, 25.07.1984.
Vest sa Internodijuma je jutros prostrujala srpskim Internetom i blogovima neviđenom brzinom. Dat je niz negodujućih komentara sa kojima se bez rezerve slažem. Ne mogu reći da ovo nisam očekivao u jednom momentu. Regulativa u USA, nekih zemalja EU i UK već neko vreme ograničavaju svoje građane ovakvim praksama. Hoće li ovo naše negodovanje rešiti taj problem? Gotovo sigurno ne. Poduže su naši sugrađani toliko apatični da kakav god vid represije pseudodemokratske vlasti se sprovodio svi će samo ćutati(meni su još na prvoj godini prava profesori rekli da demokratija ne postoji). Valjda su se izduvali onog oktobra ili misle da je svaki trud besmislen jer na kraju opet neko sprovede represiju. Fino. Gomila blogera, geekova ili običnih korisnika Interneta će neko vreme pisati i buniti se. A onda će opet zavladati tišina kao i za sve do sada. I šta onda?
Kripcija bato. Ljudi me gledaju belo kada im kažen da digitalno potpisujem poruke, da koristim kriptovanje za emailove, da su mi svi čatovi preko Jabbera kriptovani. Kažu paranoičan sam. Paranoik je čovek koji samo malo bolje shvata šta se dešava oko njega. Iskreno, mislio sam da ovaj "novi" blog započnem malo drugačijim tekstovima. To će sada morati da sačeka. Namera mi je da u nizu od nekoliko tekstova pokažem ljudima kako se koriste napredne i manje napredne tehnike kriptovanja svega živog.. Kako da kriptujete ono što gledate u svom browseru. Kako da kriptujete podatke na hard disku. Kako da kriptujete hard disk. Ma kako da kriptujete sopstvene misli.
Da se razumemo. Sasvim je opravdano presretati razgovore i Internet aktivnost manje ili više opravdano sumnjivih pojedinaca ili grupa. Ali tek kada se utvrdi da je tako nešto potrebno. Ovo što ovde imamo jeste konstantno praćenje svih i svega. Naravno, daleko od toga da će neko biti zainteresovan za to šta pričam sa svojom devojokom preko Jabber-a. Ali nije poenta u tome. Problem je što se beleži svaka aktivnost bez obzira da li je maliciozna ili ne. Iz onog što saznajem o sličnoj aktivnosti u DE ili UK znam da čak i sa ovakvim regulativama tajne službe i policija imaju probleme da prate aktivnost korisnika online. Nemačka obaveštajna služba poprilično negoduje što ne može da prati Skype razgovore.
Jedan moj prijatelj mi često kaže da je sav taj trud da se neke privatne informacije sakriju uzaludan. Pre ili kasnije OZNA sve dozna, kaže on. Moguće. Ali zašto joj ne otežati to saznavanje?
Pitam se samo kada će u kod nas doneti zakon i nelegalnosti ključeva za kriptovanje jačih od 256k ili za skrivanje istih? No, kao što reče jednom jedan mudar čovek, ima načina i načina!
Posted in geek, politics, security | Tags human_rights, law, security, serbia | 5 comments
