Posted by Marko M.
Sun, 26 Oct 2008 13:14:00 GMT
Nisam verovao da će doći dan kada ću reći nešto lepo o nekoj banci u Srbiji. Ove naše su kao najgora pošast jer ako malo bolje pogledate grad u poslednjih par godina videćete da je više ekspozitura banaka nego kioska sa pljeskavicama. Izgleda da je bankarstvo izuzetno unosan posao. Hmm.. no dobro, jednom sam rekao da na blogu neću izlagati svoje državno-društveno-političke stavove te neću sada prekršiti datu reč. Ovaj blog je posvećen Slobodnom softveru, bezbednosti i geek stvarima.
Često me ljudi pritaju šta mislim o el.bankarstvu u Srbiji. Mislim da je užasno nebezbedno i da do sada nije bilo većih problema jer ili ovde nikog ne zanima da krade preko Mreže (hahah, eto šale) ili banke uspešno kriju da tu i tamo ipak imaju probleme. Tipujem na ovo drugo. Gotovo ni jedna banka u nas ne poštuje opšta pravila bezbednog el. poslovanja a svaku moju želju da išta radim preko Interneta ubijaju činjenicom da je za takvu aktivnost potreban Internet Explorer.
Pre 3-4 dana me zovu iz "moje" banke da me pitaju da li sam zainteresovan za korišćenje nove e-banking usluge. Société Générale sam izabrao iz razloga koji nemaju ama baš nikakve veze sa kvalitetom poslovanja. Već sam otprilike rekao šta mislim o bankama u Srbiji. Ovi su mi bili simpatični jer su francuska banka, šta ću Francuzi su mi draži od ostalih i drugo, koriste crno i crveno kao svoje boje - pao sam na taj estetski momenat - dopada mi se izgled čitave banke. LOL Elem, sada će neko reći da sam potpuno lud i neozbiljan ako su mi ovo bili kriterijumi za izbor lokacije za čuvanje para. To je… moguće. Sa druge strane, kako je u ovoj državi sve apsurdno pa i to bankarstvo zašto bih se uopšte opterećivao izborom banke kada su sve do jedne pijavice? Neću uzimati kredite, ne zanima me 99% usluga koje bilo koja banka nudi a opet ne želim da novac držim u slamarici. Kada znate te činjenice onda vam moj sistem odabira banke i neće biti tako besmislen, zar ne?
Elem, da se vratimo na poentu priče i naslov ovog teksta. Dva dana pošto su me pozvali odem do banke da potpišem ugovor ili ga ne potpišem. Sve je zavisilo od toga šta će mi reći kada ih pitam koji su tehnički uslovi za taj e-banking. Došao sam do svoje ekspoziture i pre nego sam potpisao postavih ovo pitanje. Ljubazno osoblje (SoG ima izuzezno cool osoblje što se ne može reći za većinu banaka. Ljubazni su oni svuda ali su ovde u većini slučajeva i strašno cool ljudi, a posebno ekipa iz moje ekspoziture) mi je reklo da oni baš i ne vladaju tim tehničkim momentima ali da imaju prospekt koji će mi pomoći. Dobijam lepo dizajniranu knjižicu i već na prvoj strani mi se ozari lice. Strana kaže sledeće:
Da bi koristili SOGE home-bank, potrebno je da ispunite minimalne tehničke uslove:
- Internet konekcija : 28.8Kbps
- Računar sa Windows, Linux ili Mac OS operativnim sistemom i Internet pretraživač koji podržava 128-bitnu SSL enkripciju, npr:
- Windows : Internet Explorer 6.0, FireFox 2.0, Opera 9.0
- Linux : FireFox 2.0, Opera 9.0
- Mac OS : Safari 1.0, Internet Explorer 6.0, FireFox 2.0
Da, da… SoG je GNU/Linux friendly i misli na ljude koji ne koriste Windows. A što je najlepše, čak i ako se neko zezne pa koristi Win i tamo može raditi koristeći Firefox. Baš lepo od njih. Kada sam pogledao dalja uputstva sa slikama video sam da su svi primeri rađeni upotrebom Firefox-a tako da ne samo da podržavaju upotrebu tog pretraživača već je ceo prospekt pun slika kako sistem izgleda u istom.
A da li ću zaista koristiti pogodnosti ovog sistema? To ćemo tek videti. Čekam da mi stignu svi pristupni podaci pa ću onda pronjuškati da vidim koliko je zaista bezbedno koristiti ovaj sistem. Ipak ovaj pomak je zaista divna stvar i iskreno se nadam da će i ostale banke krenuti stopama SoG-a… a ne kao neke kod kojih je e-banking = Internet Explorer.
Posted in security, serbia, thoughts | Tags bankarstvo, banking, e, srbija | 6 comments
Posted by Marko M.
Thu, 11 Sep 2008 10:54:00 GMT
[tekst koji sledi je pun cinizma, sarkazma, eksplicitnog jezika i humora]
Pre čitanja ostatka teksta videti: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=11&nav_id=318102
Dobro bre ljudi, koj’ vam je k*rac, bre! Ne stigoh juče da napišem komentar na događaje dok su trajali. Sedim tako na poslu i do mene dođe vest da su "srokali" opet nekoliko sajtova. Izgleda da juče ni mod.gov.yu nije radio neko vreme. Kada sam par puta išao na sajt umesto prezentacije sam video default stranicu CentOS Apache instalacije. WTF!? Šta treba da se desi da nekome dođe iz dupeta u glavu i da makar malo poradi na bezbednosti sajtova državnih institucija? Eto, čitam intervju sa Slobom Markovićem na B92. Voleo bih da se ono što on kaže zaista desi. Prosto mi je nezamislivo da ozbiljne institucije kao što su vojska ili Skupština sebi dozvole difejsovanje sajtova.
I jedna poruka novinarima pošto znam da pre ili kasnije neko od njih dođe na ovaj blog. Ajd’ leba vam prekinite da koristite termin "haker" u kontekstu rušenja sajtova što kod nas što drugde, jel može? Kaljate ime čitavom jednom esnafu. :D Ozbiljno. Ako želite da napišete smislen tekst kontaktirajte bar nekog ko zna šta priča. Eto, sada imate Slobu u Ministarstvu. A ja vam sigurno neću odbiti pomoć ako me kontaktirate.
Huh! Gledam ovaj tekst gore i nalazim da ne liči baš na moje uobičajeno pisanje. Eksplicitan jezik baš i nisam ja. Ali mi je prekipelo da slušam sve te priče o ‘akerima koji konstantno napadaju nezaštićene sajtove državnih institucija. Zar je tako teško uposliti ljude odavde da srede te servere? A imamo ih nije da ih nemamo. Znam da bi uobičajen srpski odgovor na ovo što se desilo bio vendeta. I verujte mi, nije problem da obrišemo celo Kosovo sa Interneta. Da sad imam nešto manje godina i da mi je glava usijana kao što je nekada bila verovatno bih zagovarao tako nešto. No, mene trenutno više zanima kako da se popravi bezbednosno stanje sajtova u Srbiji. Da mi lepo obezbednimo svoje dvorište pa ćemo lako da ugasimo Internet celom svetu. Dokle god se u našim medijima bezbednost online prisustva pominje samo u kontekstu rušenja sajtova i samo onda kada se takve stvari dešavaju ništa se neće promeniti.
I da sumiramo. Bezbednosna kultura u Srba je jednaka nuli sa tendencijama da ode ispod nje.
Posted in geek, security, serbia | Tags drzava, security, srbija | 1 comment
Posted by Marko M.
Sun, 07 Sep 2008 11:29:00 GMT
Sinoć se velikom Mozilla žurkom završila prva E-Tvrđava u Nišu. Kao što sam već ranije najavio prisustvovao sam tom događaju i održao dva predavanja i proveo se nikad bolje. Evo kratke priče na tu temu. Uzgred, u Nišu su devojke mnogo lepe.
I pođoh tako ja jednog sparnog jutra ka Nišu. Ovako počinju sve sage. Dobro, nemaju baš sve kao svoje konačno odredište Niš ali je duh rečenice pravi. Elem, pođoh ja tako ka Nišu. Bus Subotica - Niška banja. Donedavno sam mislio da su najgori busevi na svetu oni koje ima Timas iz Zaječara. Zaboravite to. Ime prevoznika: Jugtrans. Lokacija: Leskovac. Kategorija: 9. krug pakla. Ozbiljan sam. Bus je bio prepun starijih sugrađana. Kada kažem starijih mislim na 70+. A i temperatura u prevoznom sredstvu je bila negde oko 70. I da stvar bude jos zabavnija, zbog, jel te, datuma proizvodnje veći deo putnika je imao probleme sa izbacivanjem viška tečnosti… na sve izlaze. Tako da smo X puta stajali kako bi neka starija sugrađanka ili sugrađanin otišli iza busa da uživaju u krajoliku.
Putovasmo, brate mili, kao da je Niš preko pola sveta. A nije. Imam u glavi kartu Srbije i znam da je fizički nemoguće da se ovako dugo putuje. Ali, moje su teorije ipak bile pobijene. Ovaj bus je u potpunosti izmenio opšte shvatanje kvantne fizike o vremenu i prostoru.
No, posle nešto više od tri sata puta stigosmo u Niš. Nisam posetio ovaj lepi grad skoro 10 godina sigurno. Čak ni putovanje nazovi busom od Beograda nije uspelo da mi potpuno uništi raspoloženje. Ova rečenica vam sada zvuči kao uvod u: ali me je u potpnusti dotuklo kada sam… jel da? Moša! Da sam i bio loše raspoložen mislim da bi se čitav sivi oblak iznad moje glave raspršio u momentu kada sam video odbor za doček koji se sastojao od jednog mnogo lepog ženskog lica. Niko me nije upozorio na činjenicu da Niš ima jako lepe devojke pa sam iz busa izašao sa spuštenim gardom. To uopšte nije fer. Žalio sam se organizatoru ali džaba… jedan od organizatora mi se samo nasmejao.
No, da se vratimo priči… o lepim licima Niša ću nešto kasnije. Cela ekipa predavača je bila smeštena u centru grada u hotelu Duo D. Ako idete do Niša i nemate gde da odsednete topla preporuka je Duo D. U sred Kazandžijskog sokačeta hotel za svaku pohvalu. Odlične sobe i sjajna usluga. Čista 5.
Zašto volim svoj rad u FSFE i generalno u FOSS svetu? Zbog ovih putovanja. Ali ne samih putovanja već činjenice da u toku njih upoznajem neverovatne ljude. Jedan od takvih je i moj cimer iz hotela. Roman Tolić. Naš čovek koji već dugo živi u Beču odakle je došao da ispriča ljudima svoju sjajnu ideju koju je nazvao Film 2.0. Šta je to? Eee… neću vam sada pričati o tome. Uskoro ću napisati jedan tekst na tu temu. Pored Romana u hotel je tog dana stigla i Nevenka Antić koju svi znaju po radu u Creative Commons - ona je glavni krivac što su CC licence ušle u Srbiju.
Dan je bio sparan i onako letnje naporan. Ne volim leto. Otišli smo do rovova niške tvrđave gde se sve zapravo dešavalo. Dočekala nas je gomila mladih ljudi koji su trčali na sve strane i završavali poslednje detalje. Kako se ispostavilo tih dana je Niš imao problema sa snabdevanjem strujom tako da je i sama organizacija bila zatečena… čitavo prepodne nisu imali struju. Ipak, kada smo došli činilo se da će sve ići kako treba. Čitavu organizaciju su na svojom leđima teglila tri momka. Ja vrlo dobro znam kako je teško organizovati bilo šta u Srbiji. Posebno FOSS događaj. Joomla! Day prošle godine sam organizovao potpuno sam. Zbog toga imam puno razumevanje za sitne propuste kojih je bilo. Ali sam siguran da će sledeće godine ovo iskustvo biti neprocenjivo za organizatore.
Prvi dan je bio posvećen elektronskom biznisu. Ili je tako trebalo da bude. Ispostavilo se da su sva predavanja zapravo bila neeeeeviđeeeeno smaranje sponzora. Ljudi iz Pakoma su nas ubili u pojam. Jedino je Dušan Kaličanin, njihov kreativni direktor, bio interesntan tj. bar je znao šta priča. Zapravo, jedni je znao da javno nastupa. Ostali… dear Goth! Zašto, o zašto, naše firme imaju tu neodoljivu potrebu da kao svoje predstavnike šalju direktore i sl. ljude. Ljudi, javni nastup je nauka. Retorika, to je umetnost. Šta vam je? Zar nije smislenije poslati tamo nekog ko zapravo zna da sklopi dve rečenice a da se pri tom ne zbuni pet puta ili ne pročita tekst? Zaista ne shvatam u čemu je problem. U svakom slučaju, vajni govornici su učinili da padne mrak.. ovaj, ne, pao je mrak dok su oni završili svoje hvalospeve na temu aktivnosti svojih firmi. Nekima od nas je pao mrak na oči još pre toga. Nevenka i ja smo odlučili da zamolimo organizatore da se njeno predavanje o CC licencama i moje o GPL 3 prebaci za sutra te da mi otvorimo Open Software day. Tako i bi.
Pošto smo rešili taj problem odlučeno je da idemo da žderemo i pijemo. Nikome ni na momenat nije padalo na pamet da ode da spava. U toku padanja mraka na oči smo upoznali dvojicu sjajnih likova - Tomu i Aleksandra. Toma je, kako svi kažu prvi srpski bloger. U svakom slučaju, ako ovo čitate na Planeti Srbiji otidite na link ispod onih opanaka gore desno. Pa pogledajte tekst O planeti Srbiji. Videćete da je idejni tvorac toga izvesni Zombi. E pa zaj Zombi se zove Toma i o njemu sada pričam. Sa druge strane, ukoliko ste čuli ili posetili bizBuzz IT seminar nekada onda ste čuli i za drugog čoveka. Aleksandar je mozak operacije koja se zove bizBuzz. Elem, ta dva super lika su rešila da nam budu domaćini za izlazak. Organizatore smo ostavili da odmore posle napornog dana… mada se ja ne bih ništa bunio da su neki od njih pošli sa nama… kahm, kahm. Dakle, prvo je valjalo jesti. Ja sam zahtevao da se jede lokalna hrana. Nikakve pice i talijanske salate nisu dolazile u obzir. Shodno tome smo završili i jednoj od onih kafana koje je i vreme zaboravilo. Molio bih da ako neko od ljudi prisutnih te večeri čita ovo napiše kako se kafana zvala. Meni je mozak stao. U svakom slučaju, naždrali smo se odličnog niškog roštilja. Ovom prilikom pozdravljam konobra koji nas je tako savršeno uslužio. Ništa kao humor sa juga da se čovek lepo oseća. Ne znam čoveku ime ali: samo održavaj svoje raspoloženje kod tog 6. piva i sve će biti kako valja.
Pošto smo se najeli i postavili podlogu za propisno piće odlučili smo da se teleportujemo u kafe Sunset gde me je čekala jedna jako draga prijateljica iz Zaječara. Ako ovo čita ekipa koja je bila sa mnom te večeri molim da se uzdrže komentara, OK?! Dakle, četvrtak veče i mi u Sunsetu. Tada je tamo živa svirka. I to kakva. Zapravo, to mesto je bilo tako nabijeno pozitivnom energijom da ja prosto nemam komentar. A i lepim devojkama. Da li su vam ikada rekli kako su Nišlijke lepe? Nisu. Znam, ni meni nisu. Kriju to kao zmija noge. Ali provalio sam ih. I sada tajnu zabranjenog grada iznosim u svet… kahm. Zaneo sam se. Dakle, posle ko zna koliko piva i ne znam čega došao je momenat za odlazak na spavanje… u 4 izjutra. Ne sećam se kada sam se poslednji put tako komirao. Roman, kao svaki profesionalni geek, se odmah okačio na Net kako bi postavio slike i snimke naših aktivnosti. Uzgred, u Nišu imate wi-fi na svakom ćošku. Dakle, koma. Trajala je samo 4 sata. Kao najgori ludak sam ustao u 8. Navika.
Počeo je još jedan sparan dan. Čitavo prepodne smo proveli u šetnji i ispijanju hladnih sokova. Onda je negde oko tri došao i Ivan Jelić. On je planirao da ostane samo tog dana i da pali za BG odmah posle predavanja. Preselili smo se svi na tvrđavu i posle skoro sat i po počeli. Ivan je držao prvo predavanje i govorio o Slobodnom softveru i svim onim stvarima koje uvek volite da čujete od nas dvojice. Zatim sam ja govorio o Slobodnom softveru… iznenađeni? Elem, govorio sam o Slobodnom softveru, GPL 2 i GPL 3 kao i o radu FTF-a. Popričao malo sa ljudima posle predavanja a zatim scenu prepustio Nevenki Antić. Ona je održala interesantno predavanje na temu CC licenci. Posle toga smo napravili malu pauzu. A onda, kada je prvi mrak prekrio tvrđavu došlo je vreme da ja malo pričam o Joomla!CMS-u. Opet nekoliko pitanja i kraj. Bar što se mene tiče.
Kako nismo stigli da krenemo ni jednim busom pre 21:30 morali smo da čekamo onaj u pola jedan. No, ništa strašno. Pokupili stvari, klopali pa se vratili na tvrđavu gde smo se družili sa organizatorima i gledali kratke filmove koji su bili deo čitavog događaja. Video sam par sjajnih radova. Te večeri je bila planirana žurka širih razmera. Mi smo, na žalost, morali poći kući. Meni je iskreno žao što nisam mogao ostati na toj žurci kao ni na Mozilla žurci sutra uveče.
I to je to. Bilo je zaista zabano i nije mi žao što sam nekoliko meseci skratio život putovanjem onim busom. Isplatilo se. E-Tvrđava je događaj sa neverovatnim potencijalom. Niš je divan grad i ja se uvek obradujem kada se nešto od IT okupljanja dešava van Beograda. Smorili smo više Beograda. Sve je ovde. Dosta bre! Iskreno se nadam da će lokalne vlasti shvatiti potencijal E-Tvrđave. Velika je šteta ako dopustimo da ostali lepi gradovi ove zemlje postanu slepa creva za događaje većih razmera. Ja ću svoj doprinos dati tako što ću uvek rado ići da govorim kada god neko pravi nešto van glavnog grada. A namera mi je da i Joomla! Day selim po Srbiji. Ali o tome kada dođe vreme.
Hvala svima iz Niša na predivnom gostoprimstvu i divnom vremenu koje smo proveli dole… verujem da smem govoriti u ime ostatka društva koje je ovaj put spojio.
P.S.
U Nišu su mnogo lepe devojke… i neću vam oprostiti što ste to krili od mene. Čuješ Milorade? :P
P.P.S.
Očekujte i fotke uskoro… kao svaki pogubljeni geek nisam poneo svoju kameru ali su ljudi oko mene uradili brdo fotki.:)
Posted in geek, free software, fsfe, serbia, events | Tags e, foss, niš, putovanje, srbija, tvdjava | 4 comments
Posted by Marko M.
Mon, 11 Aug 2008 17:58:00 GMT
"Međunarodni dan mladih - 12. avgust, obeležava se od 1999. godine kada ga je Generalna skupština UN uvrstila u zvaničan kalendar međunarodnih datuma UN. Studentska unija Srbije, u saradnji sa Studentskom unijom Beograda i AEGEE-om Beograd, organizovaće 11. i 12. avgusta 2008. godine obeležavanje Međunarodnog dana mladih pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta. Proslava će se nastaviti i 16. avgusta kada će organizacija Belgrade Rolling organizovati takmičenje u freestyle rolling-u." maznuto sa Mingl
Ono što će biti posebno interesantno se dešava sutra na Adi. Događaj od posebnog značaja jeste tzv. Living Library. O čemu se radi? U pitanju je sjajan način ukazivanja na ljudske predrasude. Ljudi koji su predstavnici zajednica ili organizacija prema kojima većina ima neku predrasudu (budimo iskreni, svi imaju predrasude o svima) će biti knjige. Vi se prošetate sutra do Ade u periodu od 15h do 20h, pogledate katalog knjiga i vidite šta vas zanima. Onda iznajmite knjigu i pričate sa njom nekih pola sata ili malo preko. Jako simpatičan način pokušaj suzbijanja predrasuda među ljudima. Kako u organizaciji učestvuju neki moji prijatelji ponudio sam se da im pomognem tako što ću biti jedna knjiga. Koja? Dođite i saznajte. HINT: Ne, nisam zabranjeni hakerski priručnik… žao mi je.
Vidimo se sutra na Adi. 
Posted in geek, serbia, events, belgrade | Tags beograd, events, srbija, youthday | no comments
